Ateh

Članak

Prema islamskom predanju na dvoru hazarskog kagana zivela je neka rodjaka vladareva poznata sa svoje lepote. Pred njenim odajama stajali su veliki psi cuvari srebrne dlake i sibali repom sami sebe po ocima. Bili su uvezbani da stoje nepomicno i moglo se videti kako povremeno, ne pokrecuci se s mesta, mokre po svojim prednjim nogama. Kotrljali su u dnu grudi suglasnike kao kamenje, a pred spavanje bi skoturali za sobom svoje duge repove kao brodsku uzad. Ateh je imala srebrne oci i nosila umesto dugmadi praporce tako da se po zvuku moglo znati na ulici da li se princeza u dvoru odeva ili svlaci za pocinak. Ali, njeni se praporci nikada nisu culi. Princeza je uz pamet bila obdarena i neobicnom sporoscu. Disala je redje no sto drugi kijaju i u svojoj tromosti gajila strahovitu mrznju prema svemu i svakome ko bi hteo da je nagna na ubrzano delovanje, bez obzira da li je stvar na koju je bila nagonjena imala nameru i sama da ostvari. Kao postava te haljine sporosti u njenom razgovoru ispoljavala se jedna druga naklonost- nikad se nije dugo zadrzavala na istom predmetu i opsteci s ljudima skakutala je kao ptica s grane na granu. Ali se zato nekoliko dana kasnije opet vracala neocekivano na zapocetu pricu i nastavljala i nepitana ono sto je jednom odbila da razmotri, odlutavsi za svojim leprsavim mislima. To potpuno odsustvo razlikovanja vaznih predmeta u govoru od sporednih i savrsena ravnodusnost prema svim temama razgovora tumaci se nesrecom koja je zadesila princezu u hazarskoj polemici. Naime, Ateh je bila pesnikinja, ali jedino sto se sacuvalo od njenih reci glasi: ”Razlika izmedju dva da moze biti veca nego izmedju da i ne”. Ostalo se samo pripisuje njoj.

Smatra se da je u arapskim prevodima sacuvan izvestan broj njenih pesama ili tekstova nastalih po njenom staranju. Narocito su privukle istrazivace hazarskih prilika u vreme preobracenja ovog naroda pesme posvecene hazarskoj polemici. Po jednom misljenju, to su bile ljubavne pesme i tek su naknadno upotrebljene kao argumenti u pomenutoj polemici, kada su hronicari te polemike poceli da beleze dogadjaje. Bilo kako mu drago, u toj polemici Ateh je ucestvovala s velikim zarom i s uspehom je pobijala i hebrejskog i hriscanskog ucesnika u polemici, tako da je na kraju pomogla islamskom predstavniku, Farabi Ibn Kori i zajedno s hazarskim kaganom, svojim gospodarom, presla u islam. Grk koji je ucestvovao u polemici, osetivsi da gubi, udruzio se s jevrejskim poslanikom i oni su zajedno osudili princezu Ateh da bude predate podzemnim silama dva pakla- hebrejskom Belijaalu i hriscanskom Satani. Da ne bi morala tako zavrsiti, Ateh je odlucila da dobrovoljno utekne u treci pakao, islamskom Iblisu. Posto nije mogao u celini promeniti odluku druga dva pakla, Iblis joj je oduzeo pol, osudio je da zaboravi sve svoje pesme i svoj jezik, sem jedne reci koja glasi ”ku”, ali joj je darovao veciti zivot. Poslao joj je zloduha po imenu Ibn Hadras, koji joj se prikazao u obliku noja, i on je izvrsio ovu presudu. Tako je princeza Ateh ostala vecito da zivi i mogla je na svaku od svojih misli i svojih reci da se vrati ponovo bezbroj puta i ne zureci se, jer joj je vecnost otupila osecaj sta u vremenu dolazi pre a sta posle. Ali, ljubav je mogla imati samo u snu. Tako se princeza Ateh potpuno posvetila svojoj sekti lovaca na snove, hazarskih svestenika koji su se bavili stvaranjem neke vrste zemaljske verzije onog nebeskog registra koji pominje Sveta knjiga. Njena i njihova vestina omogucavala joj je da u tudje snove posalje poruke, svoje ili tudje misli i, cak, predmete. Princeza Ateh mogla je doci na san coveku mladjem od sebe hiljadu godina i bilo koju stvar mogla je poslati osobi koja ju sanja isto tako bezbedno kao skorotecom na konju pojenom vinom. Samo mnogo, mnogo brze… Opisan je jedan takav postupak princeze Ateh. Stavila je jednom kljuc svoje loznice u usta i cekala dok nije cula muziku i krhki glas mladog zenskog celjadeta kako izgovara sledece reci:

”Postupci u covecijem zivotu su poput jela, a misli i osecanja kao zacini. Nece dobro proci onaj ko posoli tresnje ili sircetom zalije kolac…”

Kada te reci behu izgovorene, kljuc iz princezinih usta nestade i ona je, kazu, znala da je tako izvrsena zamena. Kljuc je otisao onome kome su bile namenjene reci, a reci u zamenu za kljuc dosle su princezi Ateh.

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s