Hazarski recnik

Članak

Ponekad davna proleca, puna toplote i mirisa, procvetaju jos jednom u nama. I mi ih pronosimo kroz sadasnju zimu stiteci ih prsima. A onda, jednoga dana, ta davna proleca pocnu stititi nasa prsa od mraza kad se nadjemo s one strane prozora na kojoj mraz nije samo slika. Jednom takvom prolecu u meni vec je deveta zima, a jos uvek me greje. Zamisli sada, u ovoj zimi, dva takva proleca sto se dodiruju kao dve livade mirisima. Eto sta nam je potrebno umesto ogrtaca…

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s