Članak

Otvorio sam knjigu nasumice i naišao na priču o Aleksandru Makedonskom. Car
je, priča se, dobio na poklon divne posude od stakla. Poklon mu se veoma svidio,
a ipak je sve polupao.

-Zašto?Zar nije lijepo?-pitali su ga.

-Baš zato-odgovorio je on.-Toliko su lijepe, da bi mi bilo teško da ih izgubim. A vremenom bi se
jedna po jedna razbijala, i ja bih žalio više nego sad.

Priča je naivna, a opet me je zaprepastila.Smisao je gorak: čovjek treba da se
odriče svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbježni. Moramo
se odreći ljubavi da je ne izgubimo.Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne
unište drugi. Moramo se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja.

Misao je surovo beznadna.Ne možemo uništiti sve što volimo; uvijek će ostati
mogućnost da nam to unište drugi.

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s