Bukowski

Članak

neki od kerova što spavaju noćas

mora da sanjaju o kostima

I ja pamtim tvoje kosti

u mesu

a najbolje

u onoj tamnozelenoj haljini

I onim blistavim crnim cipelama s

visokom štiklom

vječito si psovala kad

piješ

kosa ti je opadala a ti si

htjela da eksplodiraš od onog

što te mučilo:

od trulih uspomena na

trulu

prošlost, i

na kraju si

pobjegla od njih

u smrt

ostavivši me sa

trulom

sadašnjicom

mrtva si već

28 godina

a ipak te bolje

pamtim

nego ma koju drugu;

bila si jedina

koja je shvatila

uzaludnost

našeg

života;

sve druge bile su samo

nezadovoljne

trivijalnim sitnicama

besmisleno

se ždrale

zbog

besmislica

Džejn, tebe je

ubilo to

što si previse znala

dižem piće

za tvoje kosti

o kojima

ovaj ker

još uvijek

sanja.

 

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s