pogled iz Kvarta, 12.marta 1965.

Članak

užasno nam se žuri da umremo
dok ogromni crnci lome
pločnik
naši prsti drhte na tamnim
šoljama kafe
u ovom gradu,
svi gradovi
leže raširenih nogu
uronuvši
kljun,
budim se da podignem
roletnu
budim se među crnim ljudima i
bijelim ljudima i
neljudima-
oni sve siluju
ulaze u crkve i
crkve gore
miluju pse i psi bljuju
žutu pljuvačku i
umiru.
oni kupuju slike koje
ne shvataju
oni kupuju sve i
ubijaju
ono što ne mogu da kupe.
njihove žene mi prilaze
uvijaju se u svetinji
svoga mesa
njišu se preda mnom na kulama
visokih štikli
sve one žele
da vrisnem
u nekom idiotskom ushićenju
ali ponovo gledam
i znam da su mrtve
da je besmisleno
i prelazim ulicu
da kupim veknu
hljeba.
noću
najljepši zvuk koji čujem je
kapanje u
klozetu
ili neki nezaposleni džezer
što vježba svoje vožnje-
jauk mučenika upućen
uvijek
nepotpunom
sebi.
samo se pretvaramo da živimo
dok čekamo nešto
i gledamo dijamantske ručne satove
kroz izloge od neprobojnog stakla
dok pauk isisava utrobu muve
odajemo poštu unuci
maršala Toša sagnuti nad
kadom prljavog veša,
hodamo ulicom svetog Petra
nadajući se da nađemo
novac u slivniku.
psi nas znaju
psi nas najbolje znaju
džezer mi poručuje
kroz plavo okno
petka u 4 popodne.
on želi da znam
kako mu je
dok stopala jure preko moje
glave
dok mrtvi ljudi uvlače špagete
dok mrtvi ljudi rešetaju most
a u trenucima odmora
mole se i piju
dobar viski.
posmatrao sam umjetnike
kako trunu na stolicama
dok turisti slikaju
staru gvozdenu ogradu još
nepretvorenu u oružje.
vidio sam te, Nju Orleanse,
vidio sam Njujork,
Majami, Filadelfiju, Frisko, Sent Luis,
L.A., Denver, Hjuston i većinu
ostalih. Ništa nisam video, najbolji vaši
ljudi su pijanci a najgori vaši ljudi ih
zatvaraju
najbolji vaši ljudi su ubice a
najgori ljudi
prodaju im
metke.
najbolji vaši ljudi umiru po
sporednim ulicama
pod listom papira
dok najgori vaši ljudi
dobijaju statue u parkovima
dok golubovi seru na
stoljeća.
džezer prestaje, moj bože, tako je
tiho, to je sve što sad mogu da kažem!
tiho je, tiho, pustite me da razmislim
ako mi je do toga, a ukoliko
nije, mama,
ne daj mi da
mislim.
4 i 26 popodne.
Kvart
gledam dolje na pod
karton piva
razvaljen i prazan
govori:
”Ne zagađuj!
čuvaj Ameriku
lijepom!”
i kao džezer:
neću vise da
mislim.

Charles Bukowski

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s