Standardno

Nemoj otići još,
Moji su mrtvi loše večeras;
Stavi mi prst u uho da znam da si tu
I kada zaspim. Više ne vladam
Izrazom sopstvenih očiju. Kome se one
Od kad te tako, pokoravaju? Slušaj!
Srce u mraku izbija zbir nečijih godina
Što se navršuju u nama.
Zaustavljeni sat prolazi opet
Kroz čas tačnosti…Ili
Okrenimo svetiljku ovako:
Koliko smo puta mogli leći
Kao i do sad, ti i ja, a nismo.
Da nije i ovo jedan trenutak
Što propada uzalud? Kakvom Bogu
Prinosimo tu žrtvu? Umor?
Pa nisu nam nikad porasli nokti na veslu
I so talasa sprala soli znoja.
Hajde, naučiću te kako se čita pesma.
Uđi. Tako, sad sklopi, pa ispruži ruke.
Dakle? Da li gutaš? Bradu
U vis i napred. Nemoj suviše uza struju
Budi pažljiva prema tom toku;
Ta voda bi se mogla lako udaviti u tebi.
Reči ciljaju u svoje senke
I kada pogode nestanu ili kažu:
“Dođi bilo gde, ali budi tačna!
Teško, zar ne? Najbliže smo kada ne mirujemo,
A sada stavi vlas kose medju listove.
Sutra ćeš možda naći dve
Kao da si zasadila nešto što je rodilo
U međuvremenu. Ako se vratiš.
Jer, ujutru se probudiš, a još i ne sanjaš
Ko te je sve već ošamario.

 

Milorad Pavić

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s