Razmišljanja

Članak

Postoji ovaj bijeli zid, iznad kojeg se nebo stvara
Beskrajno, zeleno, posve nepristupačno.
Po njemu plutaju anđeli, i zvijezde, takođe u ravnodušju.
One su moja sredina.
Sunce se rastapa na tom zidu, krvareći svoje svjetlosti.

A sad sivi zid, kandžama izgreban i krvav.
Zar nema puta što vodi s uma?
Stepenice na mojim leđima spiralno zavijaju u vrtlog.
U ovome svijetu nema ni stabala ni ptica,
Postoji samo mrzovolja.

Ovaj crveni zid neprestano se trza:
Crvena šaka, otvara se i zatvara,
Dvije sive, papirne vreće
To je ono od čega sam sazdana, to i strava
Da će me odvesti pod krstove i kišu pieta.

Na crnom zidu, neodgonetljive ptice
Vrte glavama i kriču.
Nema govora o besmrtnosti među njima!
Hladna nam se ništavila približavaju,
Kreću se užurbano…

Sylvia Plath

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s