Ista tema u 4 varijacije

Članak

Proza neuroza

Jutros rano, oko 8, obukla sam malu crnu halljinu, stala ispred ogledala i zagledala iz jednog ugla, iz suprotnog, spreda, pa opet iz uglova – i zadovoljno se nasmešila. Nije loše. Crna haljinica u 8 subotom – osim ako je noć dugo trajala i nastavila se sporo i recimo zadovoljno i u sledeće jutro – je retka pojava. Za mene, ovog jutra, bila je kombinacija podsetnika i terapije.

Podsetnik da je leto i da još uvek imam finu boju s južnih plaža. Podsetnik da fino izgledam i da mi osmeh bolje stoji i od haljinice. Podsetnik da brojanje sopstvenih grešaka, i bajatih i svežih, nije znak jakog i pronicljivog duha. Ne, definitivno u tome nema veličine vredne poštovanja; najviše odaje simptome surovosti i sitničavosti. Posegnuti za haljinicom ovog jutra je bio potez očajanja. Ima boljih metoda za instantne jutarnje terapije, ali ovo je bilo tako netipično, mala sabotaža. Nadala…

View original post još 216 riječi

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s