In memoriam

Članak

Proza neuroza

Bilo je to Novogodišnje veče dobrih 12 godina unazad. Mislim da jeste, ali nisam sasvim sigurna. Ako je nekome važno, može da proveri sa Tijanom; ona sve pamti. Dakle, recimo da je bio 31. decembar 2003. na prelazu u 1. januar 2004.

Veče je bilo toliko savršeno da ja ne pamtim bolje (uprkos tome da nisam sigurna koja je godina u pitanju). I nisam jedina koja ga tako pamti. Čak je postalo mala legenda u našem malom krugu od 3. Ali u originalnoj ekipi bilo nas je četvoro. Jedini džentlmen u grupi, i jedan od retkih pravih koje sam ikada srela, Tijanin tata, je otišao iz fizičkog postojanja par godina nakon te večeri. Da sakupimo tokom života toliko mesta koja bole i bez dodira je ipak bedž izdrživosti, hrabrosti, i posvećenosti – mi ćemo pamtiti, mi koji ostanemo na ovoj strani, za sada.

Čule smo se putem Skajpa nedavno, TIjana…

View original post još 2.598 riječi

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s