To u šta se Sjaj i Bol pretvara isto
Biva: ljubav koju pesnik još ne reče
Jarki cvete kojim vrtovi se leče
iz prvobitnog Nerva rasteš Bolno i Čisto.
Daj mi da vidim svršetak tvog leta
Mir tvoga Kretanja što mi nemir snio
i nepokretnost moja kad sam Mrtav bio
sam u svom Srcu bez munje i cveta.
Gde je Uteha za ono što znamo
Nada bez onoga koji se nada,
San bez onoga koji sanja,
Svet bez Seni!
Je li to Ljubav što se iz Srca Tamnog
u Vatru premešta iz Vatre u Dan
Ljubav van nas i u Uspomeni?
Branko Miljković
aleksandra sergejevna 